Недељник “Медицински весник” објавио је 06. 10. о.г. интервју амбасадора В. Ковачевића у коме се говори о сарадњи Србије у Белорусије у области здравства, медицине, фармације и медицинског туризма, као и о стању и перспективама развоја тих делатности у Србији.

На почетку разговора са новинаром амбасадор је истакао да пријатељски односи Србије и Белорусије доприносе развoју сарадње у свим правцима, те је у том оквиру сарадња у области здравства врло перспективна. Сарадња у поменутој области је била једна од тема деветог заседања српско-белоруске МК за трговинско-економску сарадњу одржаног у марту текуће године, с акцентом на сарадњу у области фармације. У том светлу већ су вођени преговори о унапређењу сарадње између Борисовског завода медицинских препарата и фармацеутске компаније „Галеника” која је у процесу изналажења стратешког партнера, па би требало очекивати продужење сарадње те две фармацеутске компаније. Врло значајна је и сарадња РНПЦ „Кардиологија” на челу са доктором медицинских наука, професором, академиком НАН Белорусије Александром Мрочеком и Асоцијације центара хипертензије, пренвенције инфаркта и можданог удара “Хиспа”, на челу са професором Небојшом Тасићем.

На питање новинара о стању здравства и медицинске заштите у Србији у садашњем тренутку амбасадор је нагласио да је здравље народа врло важно за сваку државу, те да ће се озбиљне економске реформе које је спровела Влада на челу с премијером А. Вучићем и раст БНД од 2,5 % у текућој години засигурно позитивно одразити и у тој области.

Говорећи о систему здравствене заштите амбасадор је нагласио да се он континуирано развија и изнео податке о мрежи и броју здравствених установа, поликлиника, болница, клиничко-болничких центара, научно-истраживачких и научно-практичних института, истичући као елитне здравствене установе европског и светског реномеа Институт кардио-васкуларних болести “Дедиње” Београд и Војно-медицинску академију Београд. Све законске и друге претпоставке за развој, додао је амбасадор, има и приватни сектор у здравству са великим бројем клиника и болница које располажу најсавременијом техничком и дијагностичком опремом.

На питање како се у Србији развија здравствени туризам и постоје ли перспективе развоја сарадње у тој области амбасадор је одговорио да у Србији има 1000 извора минералне воде, хладних и термалних, резерве природног минералног гаса и лековитог блата, а постоје 53 лечилишна центра са термалним изворима још из римског доба. Поменуо је да постоје и 20 добро опремљених бањских центара међу којима су најпознатији Бујановачка бања, Врњачка Бања, Нишка Бања, Соко Бања, Бања Ковиљача. Здравствени туризам у бањама, заснован на разноврсним методама коришћења природних лечилишних ресурса и термо-минералних вода, природног гаса и климе, благотворно утиче на здравље оних који у њима бораве. Зато је бањско-здравствени туризам, закључио је амбасадор, један од приоритетних праваца сарадње двеју земаља и као такав се може и треба развијати.